Moj sin ima 7.godina i slep je od rođenja. Vaspitavam ga tako da on misli da je normalan i da sve može da uradi i postigne u životu i da ne dozvoli da mu iko kaže suprotno. Bili smo na slavi kod prijatelja, i naravno tamo su bila i druga deca.
Kada je moj sin čuo drugu decu odmah je otišao kod njih da ih pita da se igraju, međutim oni su se odmah pokupili i otišli u drugu sobu i rekli njemu da neće da se igraju sa njim zato što on ništa ne vidi.
On je ostao sam u uglu sobe i ćutao. Srce me je zabolelo ali ćutala sam za njegovo dobro. I roditelji dece nisu reagovali. Nakon toga je moj mali opet otišao kod dece i seo kod njih. Deca su se igrala a on je slušao i dobacivao. Svi su se smejali i ubrzo okupili oko njega. Ostatak večeri su se igrali i smejali i kad smo krenuli kući deca su plakala zato što ne mogu još malo da se igraju sa mojim sinom.
Nema komentara:
Objavi komentar