Muž me je ostavio u 9 mesecu trudnoće i otišao sa mlađahnom devojkom u Pariz. Borila sam se svim snagama, i radila po 12 sati da bih obezbedila svojim mališanima sve što je potrebno da bi bili srećni. Sve dok jednog dana nisam upoznala čoveka koga je žena ostavila jer ne može da ima decu.
Polako smo počeli da se zabavljamo, moje dečake je prihvatio kao da im je pravi otac, kao i oni njega. Ubrzo smo usvojili i jednu malenu devojčicu.
Moj prvi muž se vratio posle 16 godina da traži da mu oprostim jer mu je ta klinka uzela sve što je imao i zatrudnelae sa drugiiim.
Ja mu nisam oprostila, ali sam ga pustila da vidi svoje sinove. Međutim ni oni nisu hteli ni da ga vide ni da ga čuju. A ja sutra slavim 18. rođeeendan mojih momaka…
Nema komentara:
Objavi komentar